Бој на Граховцу (1838) 0001    Запјевала на Ловћену вила 0002    Уза своје гушли јаворове, 0003    Припијева Богом посестриму 0004    Од Цетиња пребијелу вилу, 0005    Која сједи више манастира 0006    У тврдоме Кршу орловоме, 0007    На фортицу Црнојевић’ Ива; 0008    У пјесми јој вила проговара: 0009    „Кажи мене, моја посестримо, 0010    Што се ради по Цетињу равну — 0011    Је ли здраво Петровићу књаже, 0012    Јесу л’ здраво млади Црногорци 0013    И воде л’ ми коло око цркве, 0014    Пјевају ли пјесме од јунака? 0015    Јер сам ти се, сестро, зачамала, 0016    Тер нијесам овђен излазила 0017    Ни гледала по Цетињу равном, 0018    Пасало је шест година дана!” 0019    Са Цетиња вила одговара: 0020    „Кад ме, моја посестримо, питаш 0021    Што се ради по Цетињу равну, 0022    Сједи мало, казаћу ти право 0023    Што је било у седам година. 0024    Прво Петар умрије владика, 0025    Црногорска звијезда и дика, 0026    Али приђе но је преминуо, 0027    Избрао је себе нашљедника, 0028    Младо момче, Данила синовца, 0029    Што ће Гором управљати Црном 0030    И чувати слогу и слободу, 0031    Да слободу не погазе туђи, 0032    Кад владику Петра саранише 0033    И у свету цркву погребоше, 0034    Ту се неки противници на’ше 0035    Супроћ светог владичина писма 0036    За Данила млада насљедника. 0037    Ал’ се Данил томе не чуђаше, 0038    Јере лудост њихову виђаше, 0039    Већ окупи браћу Црногорце, 0040    Истријеби губу из торине, 0041    А остави стадо и пастире, 0042    Што ће образ отачаства чуват’. 0043    Па се Данил пут Русије спреми 0044    Да поздрави цара Николаја, 0045    Од сјеверне стране господара — 0046    Неће носит’ капу камиљаку, 0047    Која му је остала од стрица, 0048    Већ о бедри сабљу димишкињу. 0049    Кад данило у Русију дође, 0050    Он се смјерно цару поклањаше, 0051    Поклањаше, цара поздрављаше 0052    Од главара од Црногораца, 0053    Па му писмо од народа даје — 0054    Писмо каже да књажество траже, 0055    Јер је наше од старине било. 0056    Кад је царе писмо разумио, 0057    Цар Данила потврди за књаза 0058    Без питања краља ниједнога, 0059    Па му златну ленту објесио, 0060    Па га справи ловној Гори Црној 0061    Да књажује и народом влада. 0062    Кад Данило на Цетиње дође, 0063    На скупштину Црногорце нађе 0064    Ђе чекају свога господара, 0065    Петровића, књаза изабрана. 0066    С весељем га браћа дочекаше, 0067    И у свету цркву одведоше 0068    И миломе Богу зафалише 0069    Ђе новога књаза задобише. 0070    Кад Даниле почину од пута, 0071    Он се диже, пође проз нахије 0072    Да прогледа земљу и државу. 0073    Ал’ проклети не дадоше Турци, 0074    Но ми веље натурише мито 0075    Да њим муте браћу Црногорце 0076    И новога Петровића књаза, 0077    Црногорско племе премамише, 0078    По имену невјерне Пипере, 0079    И Скадру их граду одведоше, 0080    Те се силном цару предадоше. 0081    Кад је књаже гласе разумио, 0082    Тешке су га спопануле мишли 0083    Како би се цару осветио 0084    И цареву на Скадру везиру. 0085    Па све мишли наједно скупио, 0086    Пак окупи силну војску своју 0087    И похара града Жабљачкога, 0088    Врати цару жао за срамоту. 0089    Ћаше Жабљак одржати града, 0090    Ал’ не даде Отмановић царе, 0091    Но сакупи силну војску своју, 0092    Бројем управ стотину хиљада, 0093    Посла војску ломној Гори Црној 0094    И пред војском мушира својега, 0095    По имену Омера везира. 0096    А кад војска Црној Гори дође, 0097    Силни турци, па се уредише, 0098    Са свакоје стране ударише, 0099    Ал’ се мушки бију Црногорци, 0100    Бране они малу Гору Црну 0101    Да преко ње не прегазе Турци. 0102    У то витез Петровићу књаже 0103    Лети јунак од војске до војске, 0104    Своју браћу слободи и храбри 0105    Од Турака да се храбро бране 0106    И јунаштво своје да не штеде. 0107    Рат је траја два мјесеца дана 0108    И јошт више продужит’ се ћаше, 0109    Него скочи Руска и Ћесарска, 0110    Оба цараписаше султану 0111    Да он враћа с Црне Горе војску. 0112    Султану се од ино не може, 0113    Врати војску, пође Цариграду. 0114    Ал’ је њему доста штете било 0115    Бој бијући два мјесеца дана 0116    По граници крајем Горе Црне. 0117    Јер је доста војске изгубио 0118    И велику хазну потрошио. 0119    А ћесар је славу задобио 0120    Да га вазде славе Црногорци, 0121    Јере скочи њима у помоћи, 0122    Даде доста праха и олова — 0123    То му фала и данас и вазде! 0124    Зато књаже отиде у Бечу 0125    Да зафали од Беча ћесару 0126    На доброту и милост његову, 0127    Коју бјеше књазу учинио, 0128    У потребу праха поклонио. 0129    Ћесар књаза дивно дочекао, 0130    Велику му почаст учионио, 0131    Као брату и суседу своме, 0132    Јошт га вељом обдарио даром — 0133    Гвоздену му круну објесио; 0134    Другу посла царе Николаје 0135    На јуначке прси Данилове. 0136    Оба цара књаза признадоше, 0137    Орденима прси окитише 0138    За његову храброст и јунаштво, 0139    Јер обрани отачаство драго 0140    Да га силни не прегазе Турци. 0141    Књаз Данило цар’ма благодари 0142    На милости и великом дару, 0143    Па се здраво Црној Гори врати. 0144    Кад Тријесту бијеломе дође, 0145    Ту почину три-четири дана 0146    И ту себе заручницу нађе, 0147    Црној Гори добру помотницу, 0148    У госпоцку кћу Квекићеву, 0149    Милу ћерцу Јовановић’ Марка, 0150    По имену Даринку ђевојку; 0151    Пак дарова своју заручницу, 0152    Даде прстен хиљаду дуката, 0153    Пак отиде Црној Гори малој. 0154    Здраво књаже на Цетиње дође, 0155    Ал’ од пута починути неће, 0156    Но преписа браћу Црногорце, 0157    Поставља их у начин војнички. 0158    Прво себе изабрао гарду, 0159    А све друге меће у параду — 0160    Да стотинаш са стотином влада, 0161    На стотину меће барјактара, 0162    Десечаре све добре јунаке, 0163    А у свако племе капетана, 0164    А сврх њи су војводе сердари. 0165    Пошто књаже уреди војнике, 0166    Сједе мало, па је починуо. 0167    Потом мало време постојало, 0168    Рок ми књазу од женидбе дође 0169    Да доводи књагињу Даринку, 0170    Дивна дара ловној Гори Црној, 0171    Тер весеље велико чињаше. 0172    На весеље књаже позиваше 0173    Свога кума, српског генерала, 0174    Ћесарова храбра фертмаршала, 0175    По имену Мамулу Лазара, 0176    А сватове браћу Црногорце, 0177    Три хиљаде по избор делија, 0178    Искићени халај-барјацима. 0179    Ал’ је халај-барјак надвисио 0180    Бијел’ барјак орај двојеглавни, 0181    Који бјеше Неманића цара. 0182    Пак сретоше књагињу Даринку 0183    У Котору, граду бијеломе, 0184    С весељем ми на Цетиње до’ше. 0185    Срете књаже своју заручницу, 0186    Пак у свету цркву отидоше, 0187    А сва војска стаде у параду. 0188    Кад у свету цркву уљегоше, 0189    Свете венце на главу метнуше, 0190    Затресе се све Цетиње равно, 0191    Око њега високе планине, 0192    Од топова и од лубарада, 0193    Црногорска сјајна џевердара; 0194    С тијем они дужност испунише 0195    И књагињу своју поздравише. 0196    Покљен тога мало прође време. 0197    Знадеш и ти, посестримо моја, 0198    Да су Кучи турске придворице, 0199    Од старине стари невјерници, 0200    Које књаже сносит’ не могаше, 0201    Већ окупи силну војску своју, 0202    Посла војску на Куче камене 0203    И пред војском Мирка војеводу, 0204    Наша војска на Морачу дође, 0205    Тад војвода Петровићу Мирко 0206    Листом Куче на предају зваше, 0207    Јер им Србин опростит’ хоћаше, 0208    Ере такву запов’јед имаше, 0209    Ал’ му Кучи доћи не ћедоше, 0210    Но с војводом боја затурише. 0211    Кад то виђе Мирко војевода, 0212    Одмах даде од боја зламење, 0213    Па он пушти силну војску своју, 0214    Листом Куче огњу предадоше, 0215    Што стигоше, сабљи предадоше, 0216    Што остало, то се покајало, 0217    Свијелтоме књазу приступило — 0218    Сад нијесу турске придворнице, 0219    Него вјерна браћа Црногорци. 0220    Пошљед тога, моја посестримо, 0221    Не да књазу ни срце ни душа 0222    Турски јарам на Србе гледати, 0223    Но побуни Србе на све стране, 0224    А руку им од помоћи даје. 0225    Он подиже све Васојевиће, 0226    Сву нахију до Новог Пазара, 0227    На коју се узбунише Турци 0228    И велику подигоше војску. 0229    Кад то чуше млади Црногорци, 0230    Похиташе браћи у хиндату. 0231    Кад се двије прикупише војске, 0232    Доиста се ударити ћаху, 0233    Ал’ не даше царски генерали, 0234    Једно руски, а друго француски. 0235    Међу војском мира уфатише 0236    И нахију они прецепише — 0237    По нахије оста за сулатана, 0238    Да му данак на ошеку дају, 0239    Ал’ да паше и спахије нема 0240    Међу њима у Васојевиће. 0241    Пошљед тога, драга вило моја, 0242    Зарати се Руска са султаном, 0243    Кћаше Руска Стамбол раскрхати 0244    И Слављане тужне избавити, 0245    Ал’ не даше сиље од Запада, 0246    Сложише се, па се погодише 0247    Сви султану да су у помоћи, 0248    Па на Руса сложно ударише. 0249    Књаз Данило устанути кћаше 0250    И на турску земљу ударити, 0251    Ал’ му не да од Беча ћесаре 0252    Да Русима буде у помоћи. 0253    Ал’ се Руска покорити неће, 0254    Ратовала три године дана, 0255    Ратовала, па се помирила, 0256    Не по вољи него по невољи, 0257    Јер умрије царе Николаје, 0258    А лејати, јаки и опаки, 0259    Севастопол тврди освојише 0260    И на том емира закључише, 0261    У Паризу граду потврдише. 0262    Ту је доста препирања било, 0263    Али сваки миче за својега, 0264    А за јадну малу Гору Црну 0265    Свога нема, пријатеља нема, 0266    Што би добру ријеч истурио, 0267    Но лејати листом потписаше 0268    Црну Гору под Отмановићем, 0269    Ал’ те наћи неподгодна друга, 0270    Који на то пристанути неће. 0271    Кад Данило гласе разумио, 0272    Од жалости бјеше занемио, 0273    Пак сам собом ријеч говорио: 0274    ,Ах, тако ми Бога милоснога 0275    И мог ђеда Петра светитеља, 0276    Приј еда ћу изгубити главу 0277    И свакоме брату Црногорцу 0278    Но ја признат’ Авдула сулатана, 0279    Изгубити слогу и слободу, 0280    Коју су ми оставили стари!’ 0281    Пак довати перо и хартију, 0282    Ситну једну књигу направио 0283    У Русију цару Александру: 0284    ,Александре, пријатељу стари, 0285    Знадеш добро и разумио си 0286    Да лејати мене потписаше 0287    И у царство турско оставише! 0288    Виђу мене да помоћ’ не можеш, 0289    Доста имаш разгребања свога, 0290    Ал’ те молим како брата мога 0291    И монарха, цара великога, 0292    Да се сада, царе, употребиш, 0293    У потреби да ми помоћ пружиш, 0294    Да ја праха и олова купим, 0295    Јере мишлим ратоват’ султаном — 0296    Волим своју изгубити главу 0297    Но слободу изгубити драгу, 0298    Коју су ми оставили стари, 0299    На аманат земљу и државу!’ 0300    Књигу сврши, посла Алесандру, 0301    А сам књаже пође у Паризу 0302    Да поздрави великога цара, 0303    Од Франције Луји Бонапарту. 0304    Кад Даниле пред цара изиђе, 0305    Смјерно ми се цару поклањаше, 0306    Поклањаше, цара поздрављаше, 0307    Па му стаде кажевати књаже 0308    Тужно стање Црне Горе мале, 0309    Како на њу нападају Турци, 0310    Како воде рата са султаном — 0311    ,Пасало је три стотине љета 0312    Како славу и слободу бране, 0313    А сад мишле да погазе Турци 0314    Нашу славу и слободу драгу, 0315    Јер лејати тако потписаше 0316    Црна Гора да је под султаном, 0317    На то, царе, никад не пристајем!’ 0318    Кад је царе књаза разумио, 0319    Цар Данилу добро проговара, 0320    Јер је царе благородне душе, 0321    Туђу славу и слободу брани: 0322    ,Хајде збогом, Петровићу књаже, 0323    Поздрави ми листом Црногорце, 0324    А дајем ти моју вјеру тврду 0325    Да ћу тебе бити у помоћи 0326    Да се гора ограничи Црна!’ 0327    Књаз се врати, дође Гори Црној, 0328    А у томе Руска и Француска, 0329    Оба цара писаше султану 0330    Да он призна Петровића књаза 0331    И његову ловну Гору Црну, 0332    Јер је Црна Гора од старине. 0333    Султан писма ништа не слушаше, 0334    Јер га памет турска заносаше, 0335    Но ми Јајак-пашу дозиваше: 0336    ,Јајак-пашо, вјерна слуго моја, 0337    Узми брже војске неколико, 0338    Хајде с војском на Херцеговину, 0339    На граници покрај Горе Црне, 0340    Пак попришти рају сиротињу, 0341    Јер су власи уши подигнули 0342    За некаква Петровића књаза!’ 0343    Вјерна слуга цара послушала, 0344    Брзо дође на Херцеговину, 0345    Стаде прштит’ рају сиротињу, 0346    Разгонити Србе витезове. 0347    Кад разумје Петровићу књаже 0348    Што ми ради царе од Србаља, 0349    Срцу књаже одољет’ не може 0350    Гледајући Србе витезове 0351    Ђено љуто цмиле од Турака, 0352    Већ распусти браћу Црногорце 0353    Нека чете воде на све стране, 0354    Да Турцима ваде очи црне 0355    И да рају сиротињу бране. 0356    Прва ми је чета ударила 0357    На Превишу, на царску палангу, 0358    Пред четом су двије поглавице — 0359    Сенатур је Церовић Новица 0360    С побратимом с еганомс ердаром. 0361    Из паланге исћераше Турке, 0362    Исћераше, па и погубише. 0363    Пак на другу одмах ударише, 0364    На чардаке на Језера равна, 0365    Ал’ их Турци не смјеше чекати, 0366    Побјегоше преко Таре хладне, 0367    А чардаке оставише пусте, 0368    У чардаке царску џебехану. 0369    На Језера, у турске чардаке, 0370    Ту се српска прикупила војска, 0371    Цио Дробњак, Пива и Шаранци 0372    И ускоци на гласу јунаци. 0373    Ту не кћеше Срби починути, 0374    Пође војска Пиви пространојзи, 0375    Јер у Пиву турска војска бјеше, 0376    Два тамбора царева низама,а 0377    Са низамом Турци Херцеговци. 0378    Српска војска кад у Пиву дође, 0379    Уреди се, па је ударила 0380    На Горанско, на село крваво, 0381    На тамборе и турске чардаке, 0382    Ту се војске страшно ударише. 0383    Ал’ су Срби старе мејданџије, 0384    Брзо турску војску раскрхаше 0385    И чардаке турске освојише, 0386    Пак ми турску војску поћераше, 0387    Наћераше Пиви валовитој, 0388    Преко Пиве вељи ками прође; 0389    Та је чета добро учињела, 0390    Ослободи Пиву и Шаранце, 0391    Дробњак равни да Турака нема. 0392    Па је друга чета ударила 0393    На Попово, у Херцеговину, 0394    Близу Стоца, града бијелога, 0395    Пред четом је војвода Илија, 0396    Исћераше из Попова Турке, 0397    Исјекоше Турке зулумћаре, 0398    Осветише сиротињу рају. 0399    Па је трећа чета ударила 0400    На крвавом Пољу зубчакоме, 0401    На младога пашу, Јајак-пашу, 0402    Пред четом је Иво војевода — 0403    Ту се двије ударише војске 0404    И бише се од јутра до мрака, 0405    И ту Срби мегдан задобише, 0406    Јере царску војску раскрхаше, 0407    У Требињу пашу затворише 0408    Да не дави рају сиротињу. 0409    Пак четврта чета ударила 0410    Код Лесендре, насред Блата хладна, 0411    На ђемије цара честитога, 0412    Пред четом је Ђоко капетане — 0413    Ту цареву ђемију отеше, 0414    На ђемију топа царевога 0415    Су двадесет и четири главе. 0416    А све друге чете и четници, 0417    Лете чете уз Херцеговину, 0418    Саћераше у касабе Турке, 0419    Пред њима је Петровићу Лука, 0420    Што затвори у градове Турке. 0421    Кад то зачу Голубовић Вуко 0422    И остали ускоци јунаци, 0423    Којизи су од Горице Црне, 0424    Оставише града нишићкога, 0425    У Рудине пак се населише 0426    И Никшића града затворише. 0427    Кад је султан гласе разумио 0428    Што се њему ради од Турака 0429    Од витеза Петровића књаза, 0430    Срдито је на ноге скочио: 0431    ,Алах’, рече, ђиди каурина, 0432    Ђе ископа крајичнике Турке!’ 0433    Пак ми Ферик-пашу дозиваше: 0434    ,Ферик-пашо, вјерна слуго моја, 0435    Узми војске двадесет иљада, 0436    Осам узми убојних топова, 0437    С топовима узми Кадрик-пашу, 0438    Пак похитај Црној Гори малој, 0439    На витеза Петровића књаза, 0440    Пак поломи Црној Гори крила! 0441    Ако би ти Бог удијелио 0442    И војничка срећа донијела 0443    Да би Гору прегазио Црну, 0444    Метнућу те вељега везира!’ 0445    Кад је паша цара разумио, 0446    До земље се цару поклонио, 0447    Пак подиже силну војску своју, 0448    Силан паша, пак је похитао, 0449    Брзо с војском Црној Гори доћи; 0450    У з’о час је за се похитао 0451    И за свога цара честитога — 0452    Сретоше га млади Црногорци 0453    На Граховцу, пољу широкоме, 0454    Пет хиљада по избор војника, 0455    Пред њима је Мирко војевода. 0456    Сад пошлушај, моја посестримо, 0457    Жестокога боја и мегдана, 0458    Јер се војске страшно ударише; 0459    У два дана огња жестокога 0460    Обје војске поцрњеле бјеху 0461    Од брзога праха и олова. 0462    Кад је јутро друго освануло, 0463    На Христово на вознесеније, 0464    Онда Мирко Петровићу викну 0465    На војводе и на капетане, 0466    На сердаре, халај-барјактаре. 0467    Кад то чуше млади Црногорци, 0468    Вришну војска ка’ да се помами, 0469    На шанчеве турске ударила, 0470    Ударила па и ишћерала, 0471    Осам хиљад’ глава пошјекоше 0472    И Кадрика,пашу царевога; 0473    Узеше им зелене топове 0474    И остало царево оружје, 0475    Шаторове и халај-барјаке, 0476    Донесоше на Цетиње равно, 0477    Тер арсенал нови окитише 0478    Топовима, царскијем оружјем, 0479    Са сабљама, халај-барјацима, 0480    Звијездама и са медаљама, 0481    Које бјеху с Турака скинули — 0482    То ће њима остат’ за соинебуј 0483    Рад јунаштва на пољу Граховцу. 0484    Иза тога боја жестокога 0485    Не да Турској брука и срамота, 0486    Али-паша са царским низамом, 0487    С топовима и са Подгорицом 0488    На Љешњане племе ударио, 0489    Дочека га Иван војевода 0490    И његови Љешњани јунаци, 0491    Ту се с Али-пашом ударише 0492    И грдна га натраг оправише 0493    Носећ’ мртве и рањене Турке. 0494    Кад то чуше двије војеводе 0495    Што се чини око Горе Црне — 0496    Једно ми је Церовић Новица, 0497    А друго је војвода Миљане — 0498    Ижеде их укор и срамота 0499    Гледајући Колашина града, 0500    Што Србима доста зада јада, 0501    Пак скочише војеводе двије, 0502    Покупише брцке крајичнике, 0503    На Колашин тврди ударише 0504    И са крвљу њега освојише, 0505    Зулумћаре Турке ишјекоше, 0506    Што остало то се покајало. 0507    Сад Турчина зулумћара нема 0508    У бијелу граду Колашину, 0509    Но долазе на Поље Цетиње 0510    Да им књаже Перовићу суди. 0511    Кћаше и јошт, моја посестримо, 0512    Доста бити рата и мегдана 0513    Међу књазом и Отмановићем, 0514    Но разумје Руска и Француска 0515    Ђе је султан војску подигнуо 0516    И на Црну Гору ударио, 0517    Да је ћесар стражу поставио 0518    Да им не да праха и олова. 0519    Оба цара на ноге скочише, 0520    Пером сабљом пишаше султану: 0521    ,На знање ти, Отмановић-царе, 0522    Мораш признат’ Црну Гору малу 0523    И Данила Петровића књаза 0524    Али ш нама мораш ратовати — 0525    Бирај једно које ти је драго!’ 0526    Пак султану писма оправише, 0527    Брзо флоте двије оружаше, 0528    Оружаше па и оправише 0529    Дубровнику, близу Горе Црне, 0530    Црној Гори да су у индату 0531    Ако би им до невоље било. 0532    Кад је султан писма разумио, 0533    Од жалости бјеше занемио, 0534    Али му се ино не могаше — 0535    Воље признат’ Црну Гору малу 0536    Него ратит’ с Русом и Французом. 0537    Потом време мало постојало 0538    Док дођоше земаљски лејати, 0539    Дође руски, пруски и француски, 0540    Ћесаровац, турски и инглески, 0541    А одовуд црногорски пође; 0542    Сви се седам састало лејата 0543    Код Клобука, града бијелога, 0544    И границу сновати почеше — 0545    Крај Клобука и Никшића града, 0546    На Језера покрај Колашина, 0547    С Колашина на зелена Лима, 0548    А са Лима на Царине равне, 0549    Са Царина украј Подгорице, 0550    Покрај Спужа и Жабљака града, 0551    Од Жабљака Благом на Сеоца, 0552    Са Сеоца више Бара града, 0553    Ту границу они саставише 0554    Од запада с бечкијем ћесаром, 0555    Саставише, па је потврдише 0556    И тврда ми мира учињеше 0557    Међу књазом и Отмановићем. 0558    Сад осаде Црна Гора мала, 0559    Моја сестро, у слободу драгу, 0560    И право је, јер су задобили 0561    Бој бијући од Косова равна, 0562    Бој бијући, а коло водећи. 0563    Сад се воде кола на све стране 0564    У слободној малој Гори Црној, 0565    А навише на Цетиње равно, 0566    Пјевају се пјесме од јунака, 0567    Што су наши учињели стари, 0568    Више кола свилен барјак вије, 0569    Који значи, сестро, од слободе. 0570    Пак сад прими од Цетиња дара, 0571    Што ти твоја посестрима дава, 0572    Пак га, сестро, у њедарца рани 0573    И чувај га до суђена дана!” 0574    Кад разумје на Ловћену вила 0575    Што јој своја посестрима каза, 0576    Од радости бјеше запојала, 0577    Радоснијем гласом проговара 0578    И сестрици својој благодари: 0579    „Твоји гласи, твоји мили дари 0580    У слободу мене воскреснуше, 0581    Сад ја могу с миром починути, 0582    Да ме нико прекорит’ не може 0583    У мом двору на Ловћен-планину! 0584    И Данилу Петровићу књазу, 0585    На пофалу и његову труду, 0586    Плетем златни ловорични в’јенац, 0587    Данилову свакому војнику, 0588    Бога молим, ја им плетем в’јенце 0589    Да јошт Црну Гору распростране 0590    И Данилу српску круну дадну!” 0591    Сада моју пјесму завршујем 0592    На пофалу Црне Горе мале 0593    И њезине куће Петровића, 0594    Која рађа добре господаре.